Vertiklano zelenilo, za kvalitetniji urbani život

Odavno je broj stanovnika u gradovima nadmašio broj stanovnika u seoskim sredinama.
Gradovi se i danas neprestalno šire a prostora za sadnju zelenila je sve manje.
Zato se teži uvođenju novih načina ozelenjavaenja.
Ne postoji ništa što prija ljudskom oku, kao žive biljke!
Biljke, cveće, igra sunca i zvuk vode – koji mogu da poboljšaju raspoloženje i oslobode od stresa, pročiste vazduh i održavaju potreban nivo vlažnosti vazduha definitivno nedostaju velikim gradovima.
Zbog specifičnih uslova gredske sredine, u svetu se danas insistira na uvođenju nove ekološke doktrine.
Sve popularniji postaju krovni vrtovi koji zamenjuju zelenilo na površini zemlje ali i vertikalno zelenilo koje može apsolutno promeniti sliku neke građevine pa i celih kvartova.

Vertikalno ozelenjavanje se od davnina praktikovalo sadnjom puzavica koje su se kačile na fasadu.
Današnji način pravljenja vertikalnih vrtova umnogome prevazilazi tradicionalnu tehniku.
Autor mnogih pronalazaka u ovoj oblasti je francuski botaničar Patrik Blan. On se dugo bavio izučavanjem tropskog rastinja ali i vrsta koje rastu na staništima kao što su padine i litice. Posebno je proučavao vrste koje mogu da se prilagode na surove uslove sredine a da im nije potrebna dodatna nega.

Sistem ovih vrtova je zasnovan na posudicama koje su pod uglom od oko 50o instalirane na ravnoj ploči. U te posudice se stavlja treset za sadnju biljaka.
Ploča se ušrafi u zid ili u konstrukciju koja se može posebno napraviti uz zid.
Ove posude se mogu zamaskirati mahovinom, kokosovim vlaknima ili jutom kako bi se dobilo na vizuelnom efektu.
Najčešći izbor biljaka su razne sukulente koje dobro podnose surove uslove ali i lozice, livadske biljke, razne ukrasne trave…
Zbog malih dimenzija posuda za gajenje, neophodno je obezbediti sistem za zalivanje kap po kap ili mikro rasprskivače koji bi sa vrha „živog zida“ orošavali čitavu instalaciju.

Vertikalni zid

Postoji i mogućnost da se zid obloži hidroizolacionim materijalima a da se zatim postave vertikalni nosači (vertikalni u odnosu na zid), da se na njih postavi drvena ili plastična konstrukcija sa otvorima za sadnju biljaka.
Između zida i ploče sa otvorima se naspe treset ili perlit a kroz otvore se posade ili poseju odabrane biljke.
Ovo rešenje je pogodno za trajne (višesezonske) instalacije a zalivanje se vrši odozgo pa voda kapilarnim putem dolazi do donjih delova konstrukcije i po principu hidroponskog gajenja biljaka snabdeva koren hranljivim materijama.
Na donjem delu konstrukcije treba da postoji sistem za odvođenje viška vode.
Pravljenjem krovnih i zidnih (vertikalnih) vrtova, može se znatno popraviti mikroklima. Biljke će doprineti pročišćavanju vazduha, povećaće se vlažnost vazduha a u oku posmatrača će se menjati boje kroz godišnja doba.
Posebnu blagodat ovakvih konstrukcija osećaju stanari zgrada jer je biljni pokrivač svojevrsna termoizolacija pa se tokom letnjih meseci troši neuporedivo manje energije za hlađenje a zimi je potrebno manje zagrevati.

dve-verzije-1024x295

zeleni-300x225

Do sada u Srbiji nije urađen ni jedan ozbiljan vertikalni vrt.
Povoljne i jednostavnije, kao i uobičajene, ustaljene sisteme u svetu za vertikalne vrtove u zelene krovove ne nudi mnogo firmi u Srbiji. Medju onima koji to nude je organizacija Živeti sa Biljkama.

preuzeto sa sajta: zivetisabiljkama.net

Autor: Radivoje Bulatović

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *