Mesto u kojem živimo utiče na raspoloženje, zar ne? Uporedite samo život u industrijskom gradu sa nekim u Vojvodini. Da li biste pre proveli dan na reci, uz drvored prelepih breza iznad reke sa labudovima i parkom sa velikom, izdignutom lejom punom gladiola i lavande, ili biste pre proveli dan u nekom zaraslom gradskom parku između zapuštenih oblakodera koji nisu farbani dvadeset i kusur godina? Sigurno ovo drugo ne biste izabrali, s obzirom da takva sredina pojačava depresiju i nervozu. Mentalno zdravlje bilo kog zemaljskog bića prepliće se mestom gde ono boravi. mentalitet zavisi od sredine i zato se mora negovati u zdravim uslovima.
„Open Space“ ili bukvalno otvoreni prostor, obuhvata svaku zelenu površinu koja je namenjena za parkove, zajedničke korisne bašte, vrtove, javne trgove, itd. što obezbeđuje odmor i rekreaciju potrebnu za sveopšte zdravlje stanovnika. U koraku sa unapređenjem i širenjem takvih površina zapuštena rugla se pretvaraju u potrebnu lepotu i kvalitet koji treba da ima jedna životna sredina. Na žalost, nivo ekološke svesti naših naroda je veoma nizak i daleko od sadašnjeg, evropskog nivoa. Često okrećemo glavu od problema ekologije u gradu, a pogotovu van njega, kao da smo neosetljivi na našu sopstvenu sredinu u kojoj živimo svaki dan. Ne samo što je ne štitimo i ne unapređujemo, stojeći na jednom mestu, već ne uviđamo značaj zelenih površina na nas. Zato je potrebno jače i bolje informisanosti o značaju, kako bi se „sanjar probudio“ sa samih reči na dela.
Danas u svetu sve više je popularan jedan običan, jeftiniji način gradnje i održavanja zelenih površina. Takve površine često obrađuju i vode računa o njima sami građani okupljeni u jednu zajedncu koja se bavi time u svoje slobodno vreme, družeći se i uživajući s ljubavlju u brizi, odabirući biljke za komunalne bašte koje su obične, otporne, zdrave i korisne.
Otporna divljina u našem urbanom sistemu traži, iziskuje ideje koje će podstaći nove odluke, ideje za vrednovanje i razumevanje potrebe za moderan suživot sa biljkama, zelenim površinama i u našim krajevima. Već stvarno odavno, previse davno, u poređenju sa našim razmišljanjima, pomacima, mentalitetom, počelo se sa izgradnjom tog modernog suživota sa prirodom. U takvom ekosistemu, priroda i urbanizam su prilagođeni jedno drugom tako da čine jednu specifičnu celinu koja zaista pleni i govori da je ljudskoj psihi i sveopštem zdravlju, za kvalitetniji život sa manje stresa, zaista potrebno biti pod okriljem zelenila, ne toliko više simetričnog i pravolinijskog ko pre, već najbolje sličnog divljini, sa što vise poljskog, planinskog, asimetričnog, potpuno prirodnog oblika, da što manje liči na nekakav plan. Da se osetimo, u onim pauzama između posla, ili u šetnji sa decom i ljubimcima, bliski sa prirodom, svojim sopstvenim bićima i korenima, umiveni meditacijom grada koji zaista počinjemo da volimo, koga napokon počinjemo izistinski da vrednujemo, bojama koje bude dobro raspoloženje. To je cilj. Cilj je da pažnju ne privlače nesređene, večito zapuštene, prljave sredine grada, učmalost i njegovo sivilo, loše, nikakvo održavanje. Cilj je dinamika koja treba da nagne na rad, na preobraženje, na taj cilj, koja će da bude isprepletana umetnicima, pejzažistima, arhitektama, rasadničarima, humanitarcima, i bilo kime ko je svestan onoga šta želi, svestan da ne može se ništa samo od sebe desiti jer mi živimo, mi smo ti koji čine taj grad. Krajnje je vreme da sveopšta budućnost bude primenjena i kod nas. Krajnje je vreme da shvatimo da nam za to ne treba novac, koliko nam treba da se pokrenemo rukama i nogama i zaboravimo na politiku, svađe i prebacivanje krivice. Krajnje je vreme da shvatimo da svi zajedno činimo zajednicu. Urazumi se, pokreni se, pozovi se na cilj. Nemoj samo da pričaš.
Preko štampanih i elektronskih, internet medija možemo da pravimo saveze za bolju edukaciju i širenje savremene, zdrave svesti vezane za ovu bitnu temu. Javnost mora da se uključi za pitanja zaštite životne sredine i njeno unapređenje. Neophodno je da Vlada bude u vezi sa medijima i da otvara informativne centre, okupljajući ljude koji će da delaju. Širenjem ekološke svesti, desiće se i uspeh i realizovanje komunalnih projekata koji su sačinjeni od građanske inicijative i navedenih propusta i nedostataka. Treba zauzeti stav za takav cilj. Navešćemo jedan primer:
2006:“EarthWorks“
Kampanja za „Greener Tommorrow“ (Zelenija Budućnost)
$ 30,000 budžet
Pokret „EarthWorks“ je angažovao jednu lokalnu zajednicu Bostona koji su zajedno radili na podizanju svoje nove zelene površine podižući time svest kroz edukaciju, širenje informacija i obuku za ovakve projekte. Organizacija ErthWorks je tu edukaciju, obuku i razmenu iskustva vodila za sve sve stanovnike koje je interesovalo unapređenje, zaštita i rad, te očuvanje na zelenim površinama svoga grada. Projekat „Zelenija budućnost“ je regrutovao boravišne volontere (mada ja to ne bih nazvala volonterima, jer svako od nas MORA i treba da želi da radi na stvaranju zelenih površina svog mesta gde živi) da deluju kao upravitelji i radnici i tako su nastale veoma zanimljive, različite, raznovrsne guste zelene površine sa ponegde i voćnjakom i izdignutim lejama sa začinskim biljem i čak povrćem. Biodiverzitet ovih lokacija širom Bostona predstavljaju iskrenu želju i zajedničkim snagama ostvaren plan za zeleniju, bolju, zdraviju sadašnjost! Tako su žitelji Bostona naučili o zaštiti životne sredine protiv otrova, štetočina, o organskoj poljoprivredi, o orezivanju voćnjaka i o mnogome drugome. Učestvovali su umnogome tinejdžeri koji su naučili kako da na dalje formiraju svoj grad u „zelenijem svetlu“.
Rezultati: Uključena je zajednica!Studenti sa Šumarskog i poljoprivrednog fakulteta imaju praksu!Unapređen je biodiverzitet u naselju! Pokriveno je zelenilom skoro 34 hekatara! Smanjenje erozije i buke! Nemerljivo poboljšanje kvaliteta života, stanovnici su prosto srećniji i zadovoljniji u svakom smislu!
Partneri koji su se uključili: Boston Parks and Recreation Department, Boston Food Not Bombs, Mass Audubon Boston Nature Center, Friends of Nira Rock, Roslindale Wetlands Task Force.
Hvala Vam što širite naprednu svest o boljem životu i za nas.