Ma da bre, ušla ja u usputni frizerski salon, tu na samoj raskrsnici, na početku Južnog Bulevara, baš gde se silazi niz podzemni pešački prelaz, jer mi je baš trebalo, ali ono baš, baš, gorelo je, dimilo je, treći svetski je trajao, meteor Nele je upravo sletao brzinom ono, kojom se već brzina meteora meri, odkud znam, i ja ušla čoveče. Sela isto tako, brzo i samo sam rekla: „Skrati krajeve, znači ista frizura, isto sve, ravno ko metla, samo skrati krajeve, nikakav big change, BRO“. I predah moju divnu glavu u neežne ruke frizerske, i mislila sam da nije stvarno bilo potrebe da se pomolim ni Alahu ni Hanzaplastu ni Šivi da bi mi najnormalnije prosto isekla krajeve poluromale frizerka. ALI, za sve se to ALI tura, štaš’, ženska poluromale romali glava mi nit opere kosu, jer je ona izdejstvovala: „nema potrebe da ti operem kosu, hladno je napolju“, žvak, žvak, i ćutke krenula da šiša. Onako tužna, zbunjena, izašla sam nakon petnes’ minuta van i ogledala se u prozoru 17stice sve dok nisam došla u „Hangar“ i videla u WCu moju „kosu“. Aman to bolan prštelo sa svih strana debeli pramenovi nepotkresani, bez prelaza, jaoo Ivana koji te kurac nisam sačekala (moja original frizerka)!!!! „Vidi Mirjana, vidi me!“ I Mirjana i Vanjuška su osećale moju patnju, ali nije to strašno kad dobiješ pohvalu da si slatka kao ruskinja i sa sjebano ošišanom kosom.
Sama sam se kući potkresala. Kad mi poraste kosa otići ću do Ivane, da me readaptira.
Da, u pitanju je frizerska radnja na uglu u Južni Bulevar