MULTIKULTURALNOST

Multikulturalizam kao ideal skladnog života kulturno različitih grupa, a u kontekstu pluralnog društva, postaje od sedamdesetih godina 20. veka formativno načelo društvenog ustrojstva i razvoja demokratskih zemalja. Ova pojava se, između ostalog, odlično ogleda u prevođenju.
Naime, prevođenje kulturoloških komponenti, poput fraza, izraza određene kulturološke grupe, entiteta, nimalo nije lako; ono se uči kroz upoznavanje sa takvom nacionalnom grupom sa čijeg jezika prevodi, pa se time evidentna kulturna raznolikost iskazuje kao svojevrsno društveno bogatstvo.
Kulturološka komponenta predstavlja bitan element u višeslojnom procesu prevođenja, onu neophodnu glazuru koja prevod ne čini samo činjenično, već i komunikativno vernim u što je moguće većoj meri. Pri tome prevodilac, naravno, mora često da sprovede dodatno manje istraživanje te kulture sa čijeg se jezika, sa svim vanjezičkim obeležijima, prevodi, kako bi se takva uloga prevođenja, u spoznavanju druge kulture, što kvalitetnije i bolje ilustrovala.
Multikulturalnost je i izraženi politički okvir za utvrđivanje društvenih odnosa, na osnovu kojih različite kulture mogu slobodno razvijati svoje vlastite identitete, dok istovremeno učestvuju i u jačanju zajedničkih društvenih i kulturnih institucija.
Pojam multikulturalizma je u vezi sa odnosima manjine i većine, marginalizovanim ili isključenim etničkim ili neetničkim grupama, sa etničkim pluralizmom, kulturnim posebnostima etničkih zajednica u sklopu nacionalnih država i slično. Odnos građanskog statusa i multikulturalizma je više nego značajan jer se reafrmacijom različitosti pokušava, bar delimično, popunjavati praznina nastala fijaskom modernog projekta nacionalne države.
Nužno je uočiti i povezati odnos multikulturalizma sa obrazovanjem, religijom, radom i rodom. Naši “stari” su imali prilike da uvide pluseve i minuse u multikulturalnoj Jugoslaviji. Htela sam napisati lijepoj našoj ali bez navodnika, jer zaista je bila i lepa i njihova. Time smo se uverili da je ipak moguće ostvariti jedinstvo u različitosti, a sad, na koliko dugo, to je već teže održati. Ono što je sigurno jeste da, kako bi što duže živela jedna takva “lijepa naša”, trebalo bi neprestano održavati utemeljenu interkulturalističku politiku, koja je izgrađena na postulatima jednakovrednosti i nužnog prepletanja različitih kultura. Sledeći ovakvu politiku, sve nacionalne grupe bivše Jugoslavije sa šest konstitutivnih naroda (Srbi, Hrvati, Makedonci, Hrvati, Slovenci, Muslimani), proporcionalno su bile predstavljene na svim nivoima vlasti. Najviši stepen participacije bio je na lokalnom nivou. Pripadnici nacionalnosti imali su prava na službenu upotrebu jezika, autonomiju u kulturi (u smislu osnivanja različitih kulturnih udruženja i institucija kulture), kao i na obrazovanje na svom maternjem jeziku. Period od 1990. godine, koji je završen 2000. godine pobedom proevropskih snaga u Hrvatskoj i Srbiji, na velika iskušenja je stavio sposobnost manjinskih zajednica da se održe, očuvaju identite, da se osnaže, da aktivno učestvuju u političkom i javnom životu. Određeni deo nacionalnih elita se nije dobro snašao, određeni deo to nije ni pokušao imajući u vidu agresivni karakter režima u Srbiji, izuzetno nepovoljan po Vojvodinu u celini, kao i prema težnjama manjinskih nacionalnih zajednica.
Kako rešiti probel multukulturalnosti u našim krajevima? Recimo ovako:
Mika Antić: „ … pevaj pijano mađarski, totski, vlaški, makedonski i lički, preko dalekih njiva, i voleću te uvek, krvavo moje odojče i srećo nova, jer se ne stidim tvog otegnutog govora i slanine i kudeljnih gaća, od paorske sam krvi, psovki, radosti, snova… Razdrlji prsluk i gutaj! Ja ovu zdravicu plaćam!“

sfrj_yugoslavia_grunge_flag_3_0_by_syndikata_np-d5qmzundsc_0787heroji_danasnjice_haltermultiimultikulturalnostsvako-svog

korišćena naučna disertacija:

Prof. dr Duško Radosavljević
MULTIKULTURALIZAM DANAS –
Multikulturalizam za početnike u osnovnim crtama

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.